Da me pitate kako znam Jolandu ne bih znala reći. U jednom trenutku mi je zapela za oko i od tada pratim njenu kreativnost. Ne sjećam se više je li to bilo dok je kuhala u splitskim Pikulecama ili dok sam redovito hodočastila po njenim Nered dućanima, ali Jolandu kada skužite više ne možete zaboraviti. Zapravo, poznajem jako malo ljudi koji tako dobro opisuju riječ kreativnost. Iako samozatajna, a pretpostavit ću introvertirana jer me kroz naš razgovor u mnogočemu podsjetila na mene, s njom je lako biti. Ne znam jesam li se najbolje izrazila, ali Jolanda nosi u sebi jednu zavidnu lakoću ophođenja prema svemu što radi. Sve izgleda lako, a zapravo iza svega stoji veliki trud i puno rada.
Cijelu zimu smo dogovorale ovo druženje. Omeli su nas rasporedi i korona, ali ovo ljeto smo se napokon uspjele naći. Ovo je moja prva Priča u kojoj se razgovor odvijao na hrvatskom jeziku. Uz to nisam morala fotkati jer nam se pridružila Jolandina prijateljica i suradnica Ivona koja se krija iza Instagram profila @bezminica! Na meni je bilo samo prepustiti se…
Dok sam tipkala Priču trudila sam se svaki put na neki način dati do znanja da netko umire od smijeha, ali sam vrlo brzo odustala, shvativši da je gotovo svaka rečenica, kako bi mi u Dalmaciji rekli – piš! Ali povrh svega, ovo je priča o hrabrim, kreativnim i ustrajnim ženama. Uživajate u ovim dalmatinskim ćakulama i divnim receptima.
I: Jolana, meni ovo otvaranje prosecca ne ide.
J: Nemoj prema tim “nasljednim, kristalnim čašama”!
Plup! Čep je otiša preko cijele sobe!
E: Dobra si! Dobra si Ivona!
I: Kažem vam, ja sam ovo već radila i ima rupa u plafonu na bivšem mi poslu. Jednom sam prilikom omogućila jednom paru da se u marini u tajnosti zaruče, odnosno njemu, i ja sam ih dočekala sa šampanjcem. Tako je nastala rupa. Nemojte mi više ovo davat da radim, ako želite žive ljude 🙂
J: Trebale smo vani otvarat!
Na kratko je svratio Ivonin suprug i mlađi sin, a za to vrijeme nam je ona ulijevala prosecco.
I: Moramo pazit šta govorimo, sve snima. (smijeh)
E: Zaboravit ćete vi na mobitel!
J: Nemoj da se vidi da nismo oprale pod 🙂 Ali zato je klima nova novcata!
Čin, čin! Živile!
E: Uživam!
I: Sidi, opusti se!
J: Nismo ništa radile bez tebe.
I: Vikala je da ništa ne radimo, sve smo stopirale.
E: Ja ću se 100% opit od jedne čaše.
J: Nije nego rekla je Bezminica: “Neću samo ja radit!”
I: Nego! Neka cidi limune!
E: Toliko mi je drago šta ne moram fotkat. Nisam ni ponila aparat.
Prije nego sam uključila Voice memos sam se uglavnom žalila koliko sam umorna od nespavanja. Nespavanje je odvelo do dojenja, dijeljena iskustava i mene koja je kao papiga ponavljala da je sretna što je tu. Jolanda je krenula namiještati playlistu, a Ivona me upućivala u moje obveze.
Do zadnjeg nismo znale što će Jolanda sve kuhati. Dobro je skužila da meni ipak treba malo duže vremena za objavu Priča stoga su recepti vrlo prilagodljivi različitim godišnjim dobima.
J: Šta se tiče kuvanja, na pazaru su taman počele smokve, tako da će nam one bit “light motiv”.
E: Čekajte samo da opalim bar fotki mobitelom, neću puno, Ivona je zadužena za taj dio. Sve je tolikoooo fotogenično!
I: Ma vidi je kako se izodmarala!
J: Malo se naplakala da ne spava, da je umorna, nije ponila aparat, malo će popit! (smijeh)
E: Hahhahahhahahahhahahahha vidi se da sam u Splitu!
E: Kako ste se vas dvi skompale?
J: Đenko, moj muž, je još iz mladosti prijatelj s Bezmom, Ivoninim mužem. A Đenko je inače profesionalni fotograf i radio je za Vogue, Cosmo i slične časopise, ali nikad mi ništa nije tija fotkat i svaki put kad bi nešto i odradija, posvađali bi se. I onda ti je on meni reka da ima on jednu koja je za mene. I tako smo počele radit.
E: Naježila sam se!
J: I tako godina za godinom, sve više smo toga odrađivale zajedno i eto nas sada tu.
E: Đenko je modni fotograf?
J: Je, baš je puno radija, imao ugovore, nije ga bilo doma po 6 mjeseci. Ali nerado priča o tome.
I: Aha, uopće nikad o tome ne priča!
J: Radio je to u najluđim godinama života, od početka dvadesetih pa punih 15 godina! Stalna putovanja, aerodromi, prijavljivanje opreme… Ima je traumu od stalnog bivanja u avionu i po aerodromima. Tek je sad malo došao sebi.
E: I baš nikad ti ništa nije tija fotkat?
J: Je nešto, imam par fotki! Ali znaš šta, prvo se ja ne volim slikavat, a drugo, drugačiji smo! Da skratim priču… On je pedantan, sve mu mora bit po špagi, a ja volim improvizaciju i nije mi toliko bitno da sve bude savršeno.
I: On brutalno slikaje arhitekturu i svaka mu je linija u zlatnom rezu. Baš je pedantan!
J: Ivona je spasila naš brak!
I: Tako je! On je reka da ja nisam počela slikavat te njene romantične stvari da on ne zna šta bi više! (smijeh)
J: Evo našla sam čep! (smijeh)
E: Odakle naziv Nered?
J: A to je moj mali smislija… Moje ideje se nikome nisu svidile kao recimo “Tuka”! I tako sam jedan dan došla s posla, mrtva umorna. Šimun je bija mali i dočeka me doma totalni nered. Prokomentirala sam: “Ajme koliko imam posla i još ovaj pusti nered! Mogla bi nazvat dućan Nered!” A Šimun se nadoveza: “Naravno! Po meni!” I tako je i bilo!
E: Kad ste otvorili dućan?
J: Ima jedno sedam godina. Sad imamo tri dućana – dva su u Splitu i jedan u Visu. On mi je najdraži!
I: I meni!
E: Zbog čega?
J: Jednostavno zbog načina na koji je sređen. Prije su svi bili isto uređeni, ali ove godine smo ih malo preuredili, osim Visa. On je ostao u autentičnom mediteranskom stilu.
E: Muž sad opet radi kreativne stvari za Nered?
J: Da! Radi neke stvari koje prodajemo u Neredu, ali i stvari koje prodajemo u drugim dućanima. Inače ima malu radionu i radi custom stvari za jahte. Zapravo, sve što ne možeš kupiti kako si zamislija, recimo posebni luster, ormarić, stalke za torte, sve izrađuje!
I: Sve što vidiš ode, on je napravija!
J: Prošle godine je nešto fotka vezano uz arhitekutu.
I: Ali ženske više ne!
J: No, no, no! (smijeh)
I: Meni duguje par umjetničkih fotki u kostimu!
J: To će ove godine!
I: Šta će mi sad, šta me nije slikava dok sam se još dobro držala! (smijeh)
Uvijek sam impresionirana kada upoznam ljude poput Jolande i Đenka koji su doslovno svojim rukama stvorili cijeli jedan svijet od kojeg žive. Lijepo je vidjeti, i svakako nadahnjujuće, kada netko živi od svog talenta i gaji ljubavi prema onome što radi.
E: Šimun? Koliko ima godina?
J: Sad će četrnaest! Službeno je u pubertetu! Ali super je… Kako inače mi radimo i cooking class, a i kuhamo za veće grupe ljudi, Šimun je odlučio preuzet palicu od Đenka. Uglavnom je Đenko oko gostiju i s njima komunicira dok ja kuham. Ali sada je Šimun izrazio želju da ga zamijeni. Pričljiv je i super priča engleski.
E: Kako si se odlučila držati “cooking class”? I daj mi da nešto radim.
J: Možeš cidit limun!
I: Jesam rekla da će cidit limun! (smijeh)
Dobila sam limun, jagode i japanski nož.
J: Meni ti je uvik bilo krivo dok sam radila u restoranu šta sam rijetko dobivala povratnu informaciju od gostiju. Samo si skriven iza nekog zida. Okej, nekad dobiješ povratnu reakciju od konobara i nekad se neki gosti žele slikat, ali nisam imala pravu interakciju. Kad sam prvi put počela radit s otvorenom kužinom to je bilo to. Mogla sam pričat s ljudima i pokazivat im trikove.
Ja sam za to da se recepti trebaju dijelit, da treba ljude učit. Skrivanje recepata i ti đirevi, to ne razumin. Glumljene da je nešto samo moje, nije moj stil.
E: Kako si završila u kuhinji obzirom da se nisi zvanično školovala za kuharicu?
J: Studirala sam filozofiju i kroatologiju. Tila sam bit znanstvenik. Čak nisam bila loša, dapače, bila sam dosta dobra u tome. Tad sam imala dugogodišnjeg dečka, vratili smo se u Vis i otvorili restoran. Prvu sezonu, baš u samoj žiži, posvađali su se glavni kuhar i konobar. Ali posvađali do te mjere da su se gađali pečenom ribom. Ja sam uskočila pomoć i nikad nisam izašla iz kužine. To je bilo prije dvadeset godina. Posli kad smo prekinili, počela sam kuvat po drugim restoranima.
E: Kako želiš da narežem jagode?
J: Na četvrtine.
Nikad nisam mislila da ću završit u kužini. Doma mi svi kuvaju i svi volimo kuvat za prijatelje, za društvo, ali nikad nisam mislila da ću se profesionalno tim bavit.
Profesionalno kuvanje je nešto sasvim drugačije. Tu je puno više organizacije, pripreme, važno je bit posložen u glavi. Da bi bija super u tom poslu, trebaš svladat puno toga više od samog kuvanja.
E: I uskladit cijeli team.
J: Tako je. Najteži dio mi je bio uskladit zahtjeve vlasnika i zaposlenika.
I: Tako je nažalost u svakom poslu. Dođeš do razine kada više ne možeš odlučivat, ako posa nije tvoj.
J: Ja sam doduše bila dosta divlja i tvrdoglava. Kako je reka Šimun nekidan Đenku: “Zašto ne odustaneš, znaš da će ona opet bit u pravu.” (smijeh)
E: Jel dosta jagoda?
J: Je, dosta je! Sad ćemo napravit lagano predjelo s jagodama, kozicama i mentom, a kuhat ćemo s kiselinom. Koristit ćemo limunov sok, ali u principu može se koristit bilo koja jaka kiselina, kvasina npr. Osobno volim da su kozice manje obrađene. Znači sve isto ko i kad kuhaš na plinu ili čemu već, u jednom momentu zaustaviš proces. Zaustavit ćemo ga s puno maslinovog ulja i smanjit djelovanje kiseline. Pogledaj kozice su sad roskaste, a kad ih prelijemo limunom, postat će bijele. Inače sve volim da je minimalno obrađeno, od mesa do povrća.
E: Di ti se najviše sviđalo radit?
J: U Pikulecama! Imala sam otvorenu kužinu i interakciju s ljudima.
I: Tamo si ti bila ti!
J: Ali sad baš guštam. Ne moram radit 16 sati dnevno. Sama si organiziram raspored. A i ljudi koji nam dolaze su foodieji, žele nešto naučit, zainteresirani su. Imam uvik fantastične goste.
Tako da radim “cooking class” i Chef’s table, odnosno ručak ili večera gdje ja izaberem desetak različitih jela koja prate namirnice koje su u sezoni. Uvik se vežem uz dalmatinsku tradiciju i lokalnu namirnicu. S Ivonom sam nekoliko puta organizirala Tajnu večeru.
E: Kako je bilo raditi u kuhinji s malim djetetom?
J: Imala sam tu sriću da nisam morala radit i ostala sam doma 2,5 godine. Posvetila sam se samo njemu i ponekad bi odradila neki event. Nemoguće je bilo radit po 16 uri.
I: Dobila sam poruku od tvog supruga!
J: Da ne zaboravimo ohladit pjenušac jel?
I: Da! Već sam provjerila, hladi se! (smijeh)
J: Mislila sam da se neću nakon porodiljnog vratit u kužinu i da ću odma pokrenit ovakvu neku priču, ali prijatelji su otvarali Lolu u Visu i nagovorili me da im moram pomoć. Ostali smo tamo sve dok Šimun nije mora krenit u školu.
E: Onda ste živili tamo?
J: Da, da, godinama sam tamo živila još dok sam u srednju išla.
I: Ona je Višanka! Komiška!
J: Rodila sam se u Splitu i tu sam živila, a moji su se preselili na Vis kad sam bila 2. srednje. Brat i sestra su ostali, a ja sam tila ić u Komižu. Đenko i ja ćemo se preselit na Vis, samo čekamo da Šimun ode na faks. Nama je Vis savršen!
I: Ja ću im bit susida!
E: I ti želiš na Vis?
I: Bi! Jučer još! U Komižu. Kad smo Bezma i ja bili momak i cura, tamo negdi u 5. misec, iza mog rođendana sam popustila njegovom udvaranju (neka se ovo snimi, molim te) prvi put smo zajedno posjetili Vis. Tamo smo ljetovali narednih 7 godina. Međutim kako moj muž ima kuću na Braču vratili smo se ljetovat u malo misto poviše Selaca. Lipo mi je tamo, ali Komižu doživljavam kao svoju.
J: Dovršit ćemo sad kozice! Vidiš kako krajići počinju bijelit. Naravno, možeš stavit malo kapara ili bilo koje sezonsko voće. Možeš i bilo koju ribu samo ako znaš da je friška. Super mi je kombinacija kad mi naleti lubin i svježe smokve, Đenko najviše voli kozice i marelice, a Ivona kozice i jagode.
J: U Planome nadomak Splita svekar ima maslinik i malu parcelu sa desetak smokava tako da radimo svoje ulje, konzerviramo masline, sušimo i konzerviramo smokve i naravno kuhamo marmelade. A na otoku moj tata sadi povrće, radi vino i rakije. Šta ne radi jedan, radi drugi!
E: Odakle nabavljaš ribu?
J: Tata mi je bio ribar i…
E: O Bože, ovo nije normalno! (smijeh) U biti sam ljubomorna kad netko može doći do dobrih namirnica.
I: Jesi vidila šta joj se posrićilo!
J: Stvarno jesam razmažena po tom pitanju. Tata mi i dan danas šalje ribu trajektom i još mi je i očisti.
E: Ako mi još kažeš da ti je svekar lovac, idem kući!
J: Nije! (smijeh) Svekar je esteta i kolekcionar umjetnina. Ali inače ne jedemo puno mesa. Sestra mi je umjetnica i nomad pa mi često donese dobar komad mesa. Ove godine su bili u Gorskom kotaru pa mi je donila vepra i par puta po lipi komad medvjeda. Kako ima galeriju u Istri već 25 godina, od tamo mi donosi teletinu i najbolje domaće kobasice na svitu. Puno sam se više trudila oko mesa dok je Šimun bija mali. Iako nedavno me je zamolija možemo li jednom jest kokoš kao normalne obitelji. (smijeh)
Neprestano smo se prebacivale s Priče na kuhanje. Pričala je o toliko obožavanoj smokvi i koliko joj je ona važna. Marmeladu radi bez šećera te je kuha 17 sati.
J: Mrzim šećer! Kaže Đenko da su moji deserti predjela. Ja užasno puno jedem, ali šećer mi naškodi. Ljudi ne mogu virovat da u toj marmeladi naprimjer nema cukra. Je tlaka je, na kraju moraš i mišat jer se sve zgusne… Ali smokva je slatka sama po sebi!
E: Planiraš li izdati još koju kuharicu?
J: Trenutno mi to nije u planu, al se nikad ne zna. Možda me Bezminica na to nagovori! (smijeh). Prije nekih sedam godina krenuli smo Đenko i ja raditi na kuharici ( odradili smo čak konkretan dio posla). Ideja je bila napraviti knjigu moderne dalmatinske kuhinje s ajmo reći klasičnim fotografijama. U isto sam vrijeme radila na tradicionalnim receptima koje prati „moderno“ – ilustracija, i tako je nastala “My Dalmatian cookbook“ koja je u stvari naš najprodavaniji proizvod. Prodaje se u skoro 30 dućana u Hrvatskoj i Europi. Da suptilno dodam, obožavam kuharice i to je za mene idealan poklon, iako nikad ništa iz njih ne skuham.
Degustirale smo kozice s jagodama koje je Jolanda dok smo ćakulale dovršila.
J: Znaš šta ćemo još dodat – papar. On se super ljubi s jagodama!
Zapričale smo se o Thomasu Kelleru, Massimo Botturi i Ottolenghiu, različitim stilovima kuhanja, našim namirnicama, dobrim bananama, plavoj ribi, genima, svinjetini, pršutu, buri, blagim zimama i prehrambenim navikama.
J: Sve možeš motat u list smokve. Osobno recimo puno ribu motan. Ne bi virovala koliko aromatizira namirnicu. Svaki put je drugačija i svaki put me iznenadi. Dobro ga je blanširati ako voliš onako štreberski motat i ako ćeš ga jest.
I: Voli!
E: Ma ne volim štreberski…
I: Voliš da ti je sve po redu… Sve ti je po crti!
J: Šteta da je u restoranima nitko ne koristi. Ima je na svakom kantunu, a čudo je!
I: I jako je važna za žene!
J: Čuda možeš s njom! Ja ti naprimjer nikad ne stavljam cukar u šalšu. Koristim svježu ili suhu smokvu. Suha se doda malo prije da omekša, a svježa se može dodat recimo pet minuta prije kraja kuhanja. Da vidiš kako lipo izgleda… Divota!
Prebacile smo se na manistru. Prijatelj joj je ostao bez posla i pokrenili su vlastitu proizvodnju manistre pod nazivom Debeli prsti. Krenuli su polako, ali sigurno, te je za sada namijenjena samo restoranima. Za ovu prigodu je pripremila takozvane “Lancune” obogaćene mediteranskim biljem i cvijećem ili kako je Ivona više puta naglasila “Pastu Ivonu” (smijeh). Kunem vam se, ljepšu nisam vidila. Iako se na prvu čini da je veliki esteta, kaže da su joj svi u obitelji estete i puno kreativniji od nje, a da je ona definitivno najveći radnik.
E: Ivona, zašto si rekla da je kod mene sve po crti? Baš me zanima jer sam danas razmišljala kako se još uvijek nisam uspjela organizirati, obzirom na majčinstvo, a volim da mi je sve po ps-u! (smijeh)
I: Eto vidiš!
E: Iako u mojoj glavi ništa nije kako ti kažeš “po crti” i kad bi to čekala nikad ništa ne bi ugledalo svjetlo dana. Ali jako me stresira šta nemam predviđeno vrijeme za sebe već doslovno hvatam trenutke i pokušavam nešto napravit.
E: Je li ti bilo teško napustiti dugogodišnji restoranski posao i pokrenit nešto svoje?
J: Nisam jednom kretala od početka i ja se ne bojim… Nekako se uvijek dam svemu šta radim i iako sam na početku napravila puno grešaka, ako si pristojan, iskren, ne praviš se pametan, sve dobro prođe. Bilo bi možda najbolje da radim samo jednu stvar i da sam se maksimalno usavršila u tome, ali mene to ne vozi. Volim radit nove stvari, volim nove izazove.
Đenko uvik govori koliko treba truda da u nečemu postaneš vrhunski! Ali za onaj finish, za top 10, e tu je masu truda, a spor napredak. Tu je Đenko možda bolji!
I: Nije nego si ti skromna i nikad se nećeš sama pohvalit! Đenko je samosvjestan i to je super! A ona se skriva, dosta je rezervirana i ne voli pažnju. Ali ti Jolanda jesi u tih top 10!
E: Ivona, kako je tebi bilo dat otkaz?
I: Petnaest godina sam bila u marini, nautici, naravno da nije bilo lako odustati od svega što si godinama stvarao. Jedno tri godine prije nego sam otišla sam imala prekretnicu. Shvatila sam da ili ću bit prisutna doma ili ću nastavit “ganjat” karijeru i stvarati drugima posao.
E: Imaš li osjećaj da si morala birat?
I: Morala sam birat! Nikako me nije bilo doma, a kad sam i bila, bila sam na telefonu. Doslovno! Praznici, nedilje, 6 sati ujutro, uvik je nešto bilo…
J: Znaš kako je bilo lani kad smo slavili njen rođendan? Svi smo bili na partiju osim nje.
I: Da, nažalost zapalio se brod u marini i morala sam bit tamo… Znaš šta, sve to lipo zvuči, karijera u Hrvatskoj, ali u nekom trenutku svjedočiš tome kako ti stvari prolaze ispod radara. Imam dva dječaka, stariji je pred pubertetom i prepoznajem momente u kojima nisam bila prisutna. Inače u životu u svemu jednostavno samo napravim rez. Tako je i bilo s promjenom posla… Više se nisam osvrtala i u nijednom trenutku nisam zažalila… Odmah su se nanizale ponude za nove poslove, al sam odlučila pokušat sama i sad imam iza sebe i iza nas dvije lip broj zanimljivih, uspješnih i velikih projekata.
Ivona se bavi fotografijom i organizacijom događanja s Jolandom te vjerujem da vas velika većina već uživa u emocijama koje prenosi na svom Instagramu @bezminica.
E: Koji je bio triger?
I: Bilo je kao i svugdje puno trigera, promišljanja i želje da pokušam sama, da sama stvorim svoj put. Tila sam bit prisutna, a uz to sve odabrat sebe i ono što mene ispunjava. I eto me danas tu, ali opet sam povezana s nautikom kroz organizaciju B2B regata.
Shvatila sam da će mi sve proć ispred nosa… Nisu to plaće koje ti omogućuju da nakon 2, 3 godine sebi omogućiš neki lagodan život i da će tvoja obitelj prosperirat od toga.
J: Meni ti je Šimun kad je bija mali reka: “Mama neću te pitat više nijednu igračku, samo ti manje radi da budemo više zajedno.” A sad: “Ajde ća!” (smijeh)
I: Tako i mene moji. Vito me pita kad ću ić slikavat jer on tad igra igrice s tatom! Kad sam dala otkaz jedno misec dana sam samo čistila. Stalno sam prigovarala i davala im zadatke. Alfi, on je nježnica pa je smišlja kako da mi kaže, i na kraju je reka: “Znaš šta mama, svaki put kad dođem doma ti nešto čistiš. Možda da promisliš jel ti bilo bolje ono kad si išla radit ili ovo sad ovako?”
E: Jolanda, imaš li ispušni ventil, a da nije kuhanje?
J: Seks! Jel možemo to reć? (smijeh)
E: Naravno da možemo!
Završile smo pričajući o putovanjima. Pridružio nam se Jolandin prijatelj Ben iz Njemačke i toliko spominjani Đenko. Ostavila sam uključen Voice memos ne bi li Đenku izletila koja pikanterija, ali ništa nije bilo od toga. Malo sam ljuborna što je ples počeo nakon šta sam ja otišla. To su mi ostale dužne <3
Cure, hvala vam! Uživala sam u jelu i druženju. Jolanda, vidimo se opet kada tržnica bude obojana nekim drugim bojama <3
Jolandu možete pratiti na Instagram profilima:
Zalogajčići od suhe smokve
Za početak smo potrošili zadnje suhe smokve od prošle godine. Nije lako prirodno sačuvati suhe smokve kroz cijelu godinu. Do proljeća se toliko presuše da nisu ni sjena onima na jesen. Moji su to riješili vrlo jednostavno – zamrzavanjem. Budu kao prvog dana, a meni je još poseban gušt pojesti ih onako hladne, polusmrznute.
Ovo je jednostavan zalogaj koji je gotov u sekundi, a svi se gosti oduševe, posebno Bezminica. Možete motati i cijele smokve, ali meni je slađe što su zalogajčići manji…
Nasjeckajte smokve, omotate komad pancete, nije nužno, ali je lakše kasnije ako ih spojite čačkalicom. Kad dođu gosti samo ih lagano okrenite na tavici, tajna je da to radite strpljivo ili ako ste kao ja i nikad nemate vremena – buljite u njih i okrečite.
Budu hrskavi i sočni. Naravno da je na vama koju kombinaciju ćete napravit, ako nema smokava, super je opcija i suha šljiva i suha marelica…
Kako imamo svoje smokve, to nam je najdraža kombinacija.
Smokve punjene skutom
Po meni ovo može biti desert, a po mom mužu predjelo 🙂
10 smokava – zelene ili ljubičaste
10 dag kozje skute – alternativa kravlja feta
10 dag badema – obavezno popržene i nasjeckane na veće komade
10 žličica meda
10 grančica timijana
Smokve izrezati u zvijezdu (četverokraku). Ravnomjerno napuniti komadićima sira, posuti bademima, dobro popapriti , malo posoliti , u laganom mlazu samo zaliti medom (ovo je najlakše kontorlirati ako imate drveni ražnjić ili nešto slično; štapić se umoći u med, izvadi i prvo malo pričeka prije nego se samo lagano prošara preko smokava) i ukrasiti timijanom.
Kozji sir u listu smokve
A sada dolazimo na moj omiljeni recept. Ljudi se uvijek šokiraju kad saznaju da je list smokve jestiv! DA jestiv je, ali i savršen za aromatiziranje drugih namirnica. Gostima najčešće motam filet ribe – sačuva sočnost ali i da jednu ludu aromu. Nekad na orašasto, nekad nešto egzotično tipa kokos, ovisno s čime ga kombinirate… svakako igrajte se, sigurno ćete iznenaditi i sebe i goste.
Mi smo zamotale kozji mladi sir, samo smo ga lagano posolile, popaprile i stavile kap maslinovog ulja moga svekra- ovo je tajni dodatak. (smijeh)
Zapekle smo ga 10ak minuta na 200 stupnjeva. Ništa se neće dogoditi i da ostane malo duže..i možda je vaša pećnica jača ili slabija, al za ovaj recept to stvarno nije važno. Kad osjetite savršeni miris lista smokve – to je to- vadite i servirajte toplo!
Kozice
Temperature su visoke i dani nisu za provođenje u kuhinji. Ovo je idealan recept za ljetnu večeru ili za druženja uz čašu vina. Uz platu sira dostojno je čak i neke male proslave.
Repove kozica očistiti od svega. Moraju biti lipe i friške, mirisne i roze. Posolite.
Na pola kila repova dovoljna su vam 2 sočna limuna.
Iscijedite sok i prelijte kozice, ostavite desetak minuta, ali više puta promiješajte kako bi svi repići ravnomjerno bili u limunovom soku. Bogato zaliti maslinovim uljem.
Dodati žlicu kapara i 20 listića mente. Prije serviranja kušajte treba li dodati još soli. Servirajte s omiljenim voćem.
Manistra
Recept je jednostavan, samo treba malo strpljenja dok se ne ulovi ruka.
Naravno, možete i kupiti neku finu tjesteninu i preskočiti prvi korak.
Radim je po klasičnom receptu 100 g brašna na jedno jaje (60 g jaja). Ovo je porcija za 1 osobu.
Doma koristim najnormalnije glatko brašno. Dodam prstohvat soli i jednu žlicu maslinovog ulja. Umijesim tijesto (ako ne koristite mikser ovaj dio će potrajati; u mikseru s nastavkom za tijesta proces je gotov u par minuta), zamotam u prozirnu foliju ( da se ne osuši) i pričekam pola sata (neka gluten odradi svoje). Nakon toga kreće igra. Naravno kako sve možete napraviti i bez mašinice za tjesteninu ali iskreno vam preporučujem da nabavite jednu (koja će vas veseliti jednu zimu i onda godinama skupljati prašinu – zato je na vrijeme darujte prijateljici).
Nakon što razvučete prvu traku – na jednu polovicu stavite začinsko bilje, ako imate neko jestivo cvijeće bit će još ljepše. Preklopite, lagano pritisnite rukom i ponovno razvaljajte do željene debljine. Ako radite na mašinici neka dobra opcija je br 5 ili 6.
Lancuni s mediteranskim biljem
50 g maslaca
5 – 6 listova kadulje
10 badema
Parmezana po želji
Na tavi otopite maslac. Dodajte listove kadulje i nasjeckane bademe. Trebat će nekoliko minuta bademima da se poprže i kadulji da pusti mirise. U isto vrijeme skuhajte tjesteninu samo pazite jer se svježa tjestenina kuha kratko! Svakako provjerite nakon 3 minute, trebala bi biti gotova. Skuhanu tjesteninu prebacite u toplu tavu, preokrenite par puta i servirajte s parmezanom.
Karamelizirani kozji sir
Svakako odaberite tavu koja ne lijepi. Lagano otopite žlicu šećera, pričekajte da lagano posmeđi pa dodajte žlicu meda i promiješajte.
Dodajte mladi kozji sir i u šećeru popecite po 3 minute sa svake strane.
Servirajte toplo i po mogućnosti s popečenim kruhom. Ne moram napominjati kako se dobro slaže i sa smokvama 😉
Šarena pita
Tijesto:
200g brašna
100g masla
1 jaje
Sok od pola limuna
Prstohvat sol
Povezati sve sastojke za tijesto u blenderu i staviti u hladnjak na 50ak min. Ako nemate blender važno je tijesto samo povezati mrvičasto, nikako premijesiti! Kalup namazati maslinovim uljem i lagano posuti brašnom. Ako imate, najzgodnije je koristiit kalup za tart s pomičnim dnom, a ova je količina dovoljna za promjer od 26 centimetra. Razvaljati tijesto na tanko – neka bude malo veće od kalupa. Nježno prebacite u pripremljen kalup i vratite u hladnjak dok se pećnica ne ugrije na 180 stupnjeva. Prvo se peće 10 minuta bez nadjeva. Kako biste izbjegli da se tijesto napuše i izgubi oblik preko tijesta stavite masni papir na koji se kao uteg posloži nekoliko šaka slanutka, graha ili slično. Najbolje je uvijek imati jednu malu vrećicu samo za ovakve prilike jer nažalost ovako pečen slanutak kasnije ne možete više iskoristiti za kuhanje.
Nadjev:
250g milerama (vrhnje 30 %)
250g mladog kravljeg sira
4 jaja
Sol, papar, origano
Umutiti kremasto! Izliti na pečeno tijesto pa posložiti sezonsko povrće.
Mi smo imali pome (rajčice) tako da smo ih slagali sirove bez prethodnog kuhanja, pečenja. Samo smo ih narezali i pustili da se malo ocijede prije slaganja.
Peći 180°/40min (bez ventilatora).
Odat ćemo vam malu tajnu kako ovu pitu učiniti posebnom. Kada je tijesto bilo pečeno, a prije ulijevanja nadjeva, bogato smo namazali koru s domaćim pestom od bosiljka i rikule i na to smo posložili mozzarellu, točnije 2 mozzarelle narezane na ploške.
Domaći pesto je stvarno lako napraviti ukoliko ga radite u multipraktiku ili najobičnijoj sjeckalici.
Pesto
50g bosiljka
50 g rikule
50 g bajama
2 režnja luka
75g maslinovog ulja
50g vode
Sol, papar
15g limunovog soka
Bajame obavezno tostirati na suhoj tavi, na laganoj vatri da ne zagore.
U blenderu prvo miksati bademe dok se ne pretvore u prah, pa dodati vodu, luk, rikolu, bosiljak i začine. Kad se pretvori u svilenkastu kremu dodati i maslinovo ulje i limunov sok. Čuvati u frižideru do upotrebe. Super je namaz, ali i dodatak manistri.
Po želji ga možete obogatiti finim ribanim sirom.